Ziva Reč

Postoji mesto gde se sastaju nebo i zemlja.
Reč izgovorena iz ovog mesta, menja strukturu svega sto prozme.
Nastane neobična, posebna tisina.
Mir. Struktura vazduha postaje drugacija.
Sve dobija drugu dimenziju postojanja.

Kada na nebu sevne munja, pukne grom i kisa počne da pljusti...
sve se umiri, stane, ptice prestanu da cvrkucu, sve zivotinje se scucure,
prestaju da se krecu, samo gledaju, Slusaju kisu?
Čak i muve prestanu da lete.
Sve zivotinje prate "prirodu" prirode.

Da li svaki covek reaguje na zivu rec..
Da li je bilo ko moze cuti.. Da li ste ikada culi zivu rec..
Gde se nalazi to mesto odakle dolaze zive reci..
Gde se to sastaju nebo i zemlja?

Eho

Interesuje me da li neko, uradi bar nesto, od svega sto je procitao.
Da li znate sta to znaci?
Ako znate, dovoljno je da mrdnete i malim prstom.

Da li se setite u situaciji kada vam je lose, kada to traje i ne vidite izlaz ,
da li ista od tehnika probate u tim zamucenim, potonulim stanjima.
Ako ne radite nista, zasto ne radite. Ili , zasto se ne setite procitanog.
Zasto uopste citamo sve ovo, ako ne uradimo bilo sta u trenutku kada je to potrebno.
Da li tehnike nisu jasne...ili je posredi lenjost, ili
nije shvaceno o cemu se uopste radi.
Zasto citiramo znanja i tehnike a ne koristimo ih
kada nam je to zivotno vazno???

Onda, neko dodje pa ispise citate ili kaze sta je ko rekao i bude zadovoljan i srecan
kao da je nesto promenio time sto je drugima dao savet.
Poznajem ljude koji godinama citaju,
slusaju,
cak i pricaju to sto su culi,
ali u tome nema njih,
oni samo ponavljaju ono sto su culi i to je sve.
Oni samo misle da misle.
Oni cak i ne znaju da ne znaju.
Oni i ne cuju niti znaju da ne cuju.
Oni nista ne znaju, oni ne zive.
To su samo neki refleksi koji daju eho i to je sve.

Sri Yantra

Univerzalni zakoni

Oduvek sam osecala razdvojenost izmedju
sebe i "sebe" koju sam drugima predstavljala. Ta ceznja i potreba da
zivim "sto jesam" i da u isto vreme sakrijem istinu, stvarala je
"bol" koji sam jedino kreativnoscu mogla da ispoljim i transformisem.

Rad na sebi je nesto najosnovnije, najljudskije, a u isto
vreme otkrivanje kompleksnog sistema zakonitosti .

»Radom«
otkrivamo zakone koji su znanje, istina, tj. pravila po kojima se sve desava.
Postoje principi koji vaze kako ovde, tako i na bilo kom delu univerzuma.

Tako na primer, kada spoznas sebe,
spoznao si i sva ostala bica. Spoznajom sebe, spoznajes i druge.
Ili, postoji zakon u radu na sebi da, kada osvestis svoju
manu, kada je u potpunosti sagledas, dolazi do pretvaranja u njenu suprotnost. Ili
ako se koncentrises na suprotnost neke mane koju imas, pretvaras je u vrlinu.
Postajes ono na sta je usmerena tvoja paznja.

To je zakon polariteta.
Sve ima dve krajnosti, dva pola, dve suprotnosti koje su
iste prirode samo u razlicitim vibracijama nivoa ispoljenja.
Svako ko se suocava sa egom tj. »radi«, upoznaje zakone.

Tako se dve osobe, koje su usle u rad, prepoznaju .
Iako svako ima jedinstven nacin prolaska kroz identifikaciju i suprotno,
otkrivaju se isti zakoni.

Bez prakse je nemoguce da se
um transformise i postane objektivan.