Prvi neprijatelj

Kada covek pocne da uci, jos mu krajnji cilj nije sasvim jasan. Svrha mu je nesigurna, namera neodredjena. Ocekuje nagrade koje nikad nece videti, jer nista ne zna o teskocama na koje ce naici u toku ucenja.
"Polako pocinje da uci, prvo malo po malo, a onda u velikim odeljcima. I ubrzo se njegove misli sukobljavaju.
To sto uci nikada nije ono sto je zamisljao, ili video u masti, i zato pocinje da se plasi. Ucenje nikada nije ono sto covek ocekuje.
Svaki korak u ucenju donosi nov zadatak, a strah koji coveka obuzima pocinje nemilosredno, neumitno da raste. Njegov cilj postaje borbeno popriste.
I tako je naisao na svog prvog prirodnog neprijatelja: Strah! Uzasan neprijatelj - podmukao, tesko ga je savladati. On ostaje skriven na svakom zaokretu puta, sunja se i ceka. A ako covek, preplasen pred njim, pobegne, njegov neprijatelj okoncace njegovo traganje."
Nikada nece nauciti to sto treba. Nikad nece postti covek od znanja. Bice mozda, siledjija ili bezopasan, uplasen covek; u svakom slucaju, bice porazen. Njegov prvi neprijatelj dokrajcice njegove zelje.
Ne sme da pobegne. Mora da odoli strahu i mora uprkos njemu da nacini sledeci korak u ucenju, pa posle jos jedan. Mora biti pun straha, ali ne sme da stane. To je pravilo.
A doci ce cas kad ce njegov prvi neprijatelj uzmaci. Covek pocne da stice samopouzdanje.
Namera mu postaje cvrsca. Ucenje vise nije zadatak koji mu zadaje strah.
Kad kucne taj radosni cas, covek moze bez oklevanja reci da je savladao svog prvog prirodnog neprijatelja.
Kad covek jednom pobedi strah, slobodan je dogod zivi, jer je umesto straha
stekao jasnocu-bistrinu duha koja potire strah.
Tada covek vec zna sta zeli; zna kako da zadovolji te zelje.
Moze da predvidi sledece korake u ucenju, i sve mu je kristalno jasno.
Covek oseca da nista nije skriveno.
Don Juan