Treci neprijatelj

Moc je njjaci neprijatelj. I, naravno, najlakse je popustiti joj; taj covek je, ipak, zaista nepobediv.
On zapoveda; pocinje tim sto se izlaze rizicima koje je prethodno procenio, i zavrsava postavljajuci svoja pravila, zato sto je gospodar.
Covek u toj fazi gotovo i ne primecuje da mu se taj treci neprijatelj tako priblizio. I odjednom ce sigurno izgubiti bitku, a da to sam ne zna.
Njegov neprijatelj je vec od njega nacinio surova, cudljiva coveka. No, nikada nece izgubiti jasnocu i moc. Covek koga je moc pobedila umrece a da nije stvarno naucio njom da upravlja. Moc samo otezava njegovu sudbinu. Takav covek ne vlada sobom niti zna kad i kako treba da iskoristi svoju moc.
Poraz u borbi sa bilo kojim od tih neprijatelja je konacan. Kada ga jedan od tih neprijatelja nadjaca, covek tu vise nista ne moze uciniti. Kad covek tu jednom poklekne, gotov je.
Covek je pobedjen samo onda kada vise i ne pokusava da se odupre, i kad se prepusti jacem od sebe.
'Ako se preda strahu, nikada ga nece pobediti, jer ce uzmicati od ucenja i nece vise nikada ni pokusati da uci. Ali ako godinama pokusava da uci, iako u strahu, pobedice ga jednog dana zato sto mu se nikad nije stvarno predao.
Moc se mora svesno izazivati. Mora doci do saznanja da moc koju je prividno osvojio u stvari nikada nije njegova. Ne sme nikad da se opusti, zaostane, i mora pazljivo i posteno da postupa sa svim sto je naucio. Ako moze da uvidi da su jasnoca i moc, u slucaju da nije sam sobom ovladao, gori od njegovih gresaka, stici ce do stupnja na kome sve moze da drzi u svojoj ruci.
Tada ce znati kada i kako treba da se sluzi moci. I tako je sad pobedio svog treceg neprijatelja.
~Don Juan~