Istina i Laz

Rad na sebi znaci bukvalno biti okrenut sebi i sto posto sebi.
To znaci, ne ocekivati podrsku od drugih.
Podrzavamo jedni drugima strahove i lazi i produzavamo igru neznanja, snove.
Sve sto uradimo u odnosu na drugog, cak i biti istinit je laz.
To predstavljanje je laz.
Svako ispoljenje iz nepoznavanja sebe jeste laz.
I to je tako. Nije ni dobro ni lose.
Za suocenje sa sopstvenim lazima potrebna je jedna posebna vrsta snage,
koja se stice jedino u odluci da sebe upoznas, da se suocis.

Mi nista drugo i ne radimo vec jedni drugima podrzavamo lazi
da bi i sami mogli da lazemo.
Te slabosti, lazi to nismo mi.
To su preneseni obrasci ponasanja.
Mi smo uspavani slikama i predstavama kakvi bi trebali biti i to radimo grupno, nazivajuci ljudskost..
Kada bi mogli slikovito da vidimo to lazno bice koje sebe podrzava umisljenim vrednostima,
mislim da bismo umrli od strave i uzasa. Zbog toga strpljivo pripremamo um.
Nije potrebno priznavati drugima strah i uzas sopstvene nesposobnosti i lazi.
Nije to iskrenost.
Jer, videti svoje lazi u odnosu na samog sebe je i vidjenje da to nismo mi,
vec podrzavanje zajednicke predstave.
Suociti se sa svojim lazima je stati pred um koji je svima nametnut
i koji je star sigurno hiljadama godina.
Zato osecamo strah da se suocimo sa svojim slabostima jer su one deo svih nas.
Nemoguce je biti istinit za druge, tj. za laz.

U Istini prestaje svaka zavisnost i podrska.
Ostane samo centar zivota koji sam sebe odrzava.
Niko ne voli kada pred sobom vidi plasljivog, slabog,
izgubljenog, gubitnika.
Porazenog cemo zgaziti kao bubu od koje se plasimo ili gadimo.
To radimo jedni drugima.
To radimo sami sebi.

U radu gde se suocavamo sa svim tim slikama
da smo plasljivi lazovi nema vise odnosa sa drugima,
uporedjivanja, jer to je samo ocekivanje podrske.
Kada vidis tu igru onda stojis izvan dobrog ili loseg,
snaznog ili slabog istine i lazi.
Prava priroda, biti covek je kada vidis sve te igre i dalje ih naizgled igras,
jer te drugi ne vide, od zapletljanosti u svojim filmovima.