Ponekad osetim jaku intuiciju pri donosenju odluka.
Slusam unutrasnji osecaj, glas. Nema dileme.
Tada, sve tece!
A drugi put, dajem sve od sebe, najbolje sto mogu, ali,
nesvesno se upletu koncepti "dobrog"-"loseg",
"ispravnog"-"pogresnog" i sva snaga se raspline i
pretvori u slabost.
Razdvojim se.
Tada odgovore trazim oko sebe.
Postajem otvorena za razne uticaje,
trazim savete, misljenja... i ne znajuci
zbog cega sam izgubila "povezanost".
Jedan od nacina da ne ostanem "ulovljena"
u stanju razdvojenosti je,
da se okrenem Intuiciji i da joj dozvolim
da poveze niti poverenja u ucenju iz
kako dobrih tako i losih iskustava
:--)
No hay comentarios:
Publicar un comentario