Sa Iskustvom ka sebi

Identifikujemo se sa necim da bismo dobili iskustvo. Ako bi stalno bili svesni svoje prave prirode ne bismo mogli da se identifikujemo i ne bi smo stekli iskustvo. Sa svesnoscu ne bi se javila zelja. Sa identifikacijom mi imamo zelje, koje nas vode u iskustvo. Kada smo ostvarili iskustvo, tada identifikacija prestaje, idemo dalje u nove identifikacije. Identifikacije se javljaju dok ne sakupimo dovoljno iskustava da bi smo prepoznali svoju pravu prirodu. Da bi smo to postigli prolazimo kroz tacku gde nema zelja. Samo tako se otkriva pravo bice. Medjutim to ponovo prepoznato spostvo, sada ima iskustvo i obogaceno je iskustvom prolaska kroz materiju, kroz dvojstvo gde su identifikacije bile neophodne. To ponovno vracanje izvoru bi bilo kao kada se frekvencija vrati na prvobitnu frekvenciju. Znaci postoji zivot, onaj isti kao kada smo rodjeni, plus iskustvo kroz materiju. Ljudi koji zive ceo zivot u identifikacijama i nikada se ne zapitaju ko su oni u stvari, pretvaraju se u stare ljude, vidimo iskustvo a i zivot, od kojeg je ostala samo kapljica. I to je u redu zato sto njihova dusa mora da prodje jos bezbroj identifikacija radjanja, smrti, raznoraznih zelja da bi se u jednom trenutku prepoznalo kao bozansko.