cesto, pred spavanje sednem, opustim se, pustim se, prolaze mi slike od proteklog dana, obnovim neke razgovore, ismejem se ponovo i ponovo i opet se umirim u miru... Razmisljam o budjenju, sta znaci biti budan, sta znaci biti stalno budan, zelim li ja stalno biti budna.... i u tome mi se prispava.
U snu sam i dalje "meditiram" i u jednom trenutku, kao u nocnoj mori, okrenem naglo glavu na levo, udarim slepoocnicom o zid i probudi me zvuk udarca a odmah za njim bol slepoocnice. U istom momentu kazem UUU KOJE BUDJENJE i umrem od smeha
No hay comentarios:
Publicar un comentario