Rekapitulacija

“Rekapitulacija se zapocinje vracajuci unatrag dan koji je upravo prošao.
Rekonstruišemo razgovore, tumacimo mišljenja, pamtimo lica i imena, tragamo za
nijansama i nagoveštajima, rasclanjujemo sopstvene i tude emocionalne
reakcije. Ništa se ne prepušta slucaju, grabimo secanja dana jedno po jedno i
procišcavamo ih pomocu disanja.”
“Takode istražujemo sve delove i situacije svog života. Na primer, partnere
koje smo imali, kuce u kojima smo živeli, škole, radna mesta, prijatelje i
neprijatelje, sukobe i srecne trenutke i tako dalje. Idealno bi blo da navalimo
na zadatak po hronološkom redu od najskorijeg secanja pa do najdavnijeg
kog je moguce prizvati. Ali, na pocetku, najlakše je to ciniti ako secanje
podelimo na oblasti.”
“Veoma koristan oblik vežbanja, dostupan svima nama, je spontana
rekapitulacija. Ako bolje razmislimo, svi mi stalno rekapituliramo. Sva
secanja koja odgovaraju našem unutrašnjem dijalogu mogu se tako nazvati.
Medutim, mi ih prizivamo na nevoljan nacin; umesto da im se prikradamo u
tišini, mi ih prosudujemo i odnosimo se prijemcivo prema njima.
To jebeskorisno. Treba koristiti povoljnu priliku, zato što su ta naizgled slucajna
secanja upozorenja koja stižu sa naše tihe strane. (Tiha strana: energetsko
telo, dvojnik, leva strana, nagual, drugo ja.)
Za rekapitulaciju nisu potrebni nikakvi posebni uslovi. Možemo
vežbati u bilo koje vreme, na bilo kom mestu, kada god osetimo potrebu da
to cinimo.
“Moze se rekapitulirati dok se šetamo putem, u kupatilu, dok radimo ili dok jedemo;
kada god je moguce! Najvažnija stvar je da se to obavlja.”
Nije potrebno zauzimati odredeni položaj. Jedini uslov je da nam
bude udobno, kako fizicko telo ne bi zahtevalo pažnju koja bi se mešala sa
secanjima.“
Kada smo locirali dogadaj i osvežili u pamcenju svaki njegov deo, potrebno
je da udahnemo kako bi smo povratili energiju koju smo ostavili za sobom a
onda da izdahnemo vlakna koja su drugi položili u nama.
Disanje je magicnojer je ono funkcija koja daje život.”
Karlos je objasnio da ova vrsta disanja treba biti udružena sa vodoravnim
pokretima glave, koje carobnjaci nazivaju “provetravanje dogadaja”.

Neko ga je upitao da li je neophodno disati sa desna u levo ili u suprotnom
smeru.
Odgovorio je: “Kakve to ima veze?” To je rad sa energijom; ne postoje cvrsti
obrasci. Ono što se racuna je namera.
Udahnite kada želite nešto da povratite i izduvajte natrag sve što nije vaše.
Ako to ucinite sa celokupnom svojom
prošlošcu, prestacete da živite zarobljeni okovima secanja a umesto toga
bicete usredsredeni na sadašnjost. Vidovnjaci opisuju taj efekat kao
suocavanje sa cinjenicama onakvim kakve jesu, ili kao objektivno videnje
vremena.”
Upitali su ga šta trebamo uciniti sa našim secanjima kada ih lociramo; da li to
znaci da ih istražujemo nekom psihoanalitckom metodom ili necim slicnim
tome.
Odgovorio je: “Nije neophodno ciniti ništa odredeno. Secanja ce pronaci svoj
sopstveni put jer svetlost sama sebe prerasporeduje pomocu disanja.
Jednostavno pokušajte, ucinite sebe dostupnim; Duh ce vam reci šta treba da
radite.”
"Susret sa Nagualom"