Posmatrac ili onaj koji "vidi"

Sve je energija. Ceo kosmos vibrira. Sve je svetlost.
Ne mogu reci sta sam ili ko sam
ali koristim jednu sicusnu tackicu svetlosti kojom percipiram.
Ta tackica ima izuzetnu osetljivost.
Ona se krece tamo gde je moja paznja tako da uskladjuje svoju vibraciju sa objektom.
To je percepcija.
Postoji svet koji mi je objasnjen od drustva, serviran od roditelja, dobila sam i ime i
tu se moja tacka ugnjezdila. Identifikacija.. To znaci da ja percipiram samo objasnjeni svet.
To je poznati svet koji delim sa okolinom.
Odnosno svi zajedno delimo objasnjenja o sebi i o svetu.
Tacka percepcije je "poznatim" konceptima zarobljena.
Navike nastaju ponavljanjem.Secam se kako me je to ponavljanje na neki nacin uzasno bolelo.
Nastala je razdvojenost. Ja i drugi. Dobro i lose.
Um.
Patnja.
U svakom trenutku sam "protiv" sebe ili sam "za".
Moram biti savrsena a vec sledeceg trenutka pogresim i jaz se povecava.
Neprekidno kretanje izmedju idealizacije sebe i nemogucnosti da to budem.
Zelja da budem savrsena nastala je kada sam bila pobedjena. Pobedjena od nekoga ko je isto tako bio pobedjen i tako se prenosi kao zaraza.
Kada se uspostavi veza izmedju savrsene i nesavrsene mene,
izlazi se iz zacaranog kruga uma, koji sve drzi pod svojom kontrolom.
Ta tacka percepcije kada se fokusira na sebe, percipirace sebe. Odnosno vibrira svojom vibracijom koja je vibracija jedne ogromne inteligentne ljubavi
kojom je ispunjen citav univerzum.
Sebe vidi sebe, svesnost svesna sebe.
Percepcija percepcije...