Da bi se razumelo bilo koje ucenje, neophodno je senzibilizirati nervni sistem koji ce biti u stanju da ga prepozna.
Znanje koje ucenje predstavlja je odredjeno vibracijom koju nervni sistem prepoznaje ili integrise.
Tako postoji mentalno znanje kao teorija i znanje kao posledica prakse.
U zavisnosti od nase prirode, neka ucenja nas privlace a druga odbijaju.
Nekada je potrebno cekanje pravog vremena da bi nesto uradili.
Da bi smo svakog dana "seli" u proces meditacije ili posmatranja potrebna je za to odredjena vrsta energije.
Ako smo previse u nekom drugom desavanju, nema sansi da nas neko natera cak i najvisim ucenjem
da sednemo i odradimo svojih 20 min. bivanja. Prakse.
Mnogi zele da im se prica, da bi osetili i dokazali za ispravno ono sto je u njima ili sto naslucuju ali nisu sigurni.
I to je u redu.
A... Mozemo smatrati ceo zivot da nesto razumemo a da stvarno o tome nemamo ni grama znanja.
Prodje nam zivot u razbacivanju i razmetanju samog zivota.
Tu i tamo nadjemo nekog da nam da svoje znanje, a znanje je energija a energija je svest
i opet sve "razumemo" i budemo neko vreme mirni i siti.
Suptilnost koja je potrebna za prepoznavanje znanja dobija se praksom.
Prepoznamo i idemo dalje.
Niti cemo doci u kontakt sa onim sto smo prosli jer smo ga prosli.
Cim smo nesto upoznali, nema zakona koji ce nas drzati na istom mestu.
Scena se menja i idemo dalje.
U PRAKSI NIJE BITNA TEHNIKA VEC SPREMNOST I CELOVITOST KOJOM ULAZIS U RAD.
MOZES DOBITI SAVRSENU TEHNIKU A DA OD NJE NEMAS USPEHA,
A MOZES DOBITI,NAIZGLED, PROSTU TEHNIKU I NJOME POSTICI NAJVISE "ZNANJE"
