Objavljujem ovde, tekst čoveka, čiji je um oslobodjen od navika, a to znači da vidi ono što gleda i o tome može razmišljati i odlučivati svestan svojih stvarnih potreba.
Uglavnom, ljudi u kupovini nemaju moć rasudjivanja, jer su žrtve raznoraznih veštačkih opojnih prehrambenih proizvoda, koja su puna sredstava za stvaranje zavisnosti.
Zbog toga, preko 80% u našem umu izranjanju misli koje se vrte u krug, izmanipulisane, jer u stanju nedostatka "omiljenog ukusa", nervni sistem traži da se stimulacija ponavlja. Nesposobni da vidimo stanje u kome smo zarobljeni....dočepamo se uobičajenih "stvari" "ukusa", "mirisa", koje nas vrate u prividno zatišje uma dok se ne istroši krug "zadovoljne obmanutosti" pa onda sve iz početka......
"Kada se kaze zdravo se hraniti to bi trebalo da je jedan nacin zdravog zivljenja. Ali, danas hrana sve vise sadrzi hemiju nego hranljive materije.
Kada odemo na pijacu uvek nas privlaci sto vece,socnije i jarkih boja povrce i voce. Kad vidimo jabuke kako sijaju i mirisu,ko da su ubrane iz baste zle kraljice iz filma Snezana i sedam patuljaka, tesko da se upitamo kako su sve tako lepe i zdravog izgleda i tako ukusne. A, ako pazljivije observiramo tezge oko sebe , moze nam se dogoditi da ugledamo i nakakve,male, neugledne, pa jos kao da su i crvljive jabuke.
I ako upitate onog ko ih prodaje;, kakve su ovo jabuke,recice vam, ej bre neprskane,prirodne. Pazi, molim te, prirodne,a sta su one druge nadprirodne.
Na sledecoj, tezgi salate ,raznih vrsta,pitam zasto su toliko skupe,
na drugim tezgama mogu tri kupiti za ovu jednu. A odgovor stize, ovo su organske. Gledam, one neorganske velike, pomislio bih sa daljine da je kupus a ne salata a ove onako, nekako majusne ko da sui h ubrali pre vremena. I onda pocnem da razmisljam , ako su organske jer se ne tretiraju hemikalijama,sta je sa zemljom iz koje rastu? Tesko da je i ono organsko. I da li uopste nesto moze biti zdrava hrana, nakon cernobila, i onih kisa koje su lile po Srbiji ko iz kabla te 1986 godine bas u to vreme. Treba li tome dodati i onih 72 dana 1999, kada su nas zasipali bombama sa osiromasenim uranijumom.
Pre par dana, prosetao sam pazljivo kroz supermarket i na kraju obilaska, dosao do zakljucka, da svega 15-20% prehrambenih proizvoda je sastavni deo nase ishrane.Onih 80% je stvar navike i potrebe da se necim zanimamo,grickamo, mezimo, ispijamo,zasladimo....
Ocigledno, da pojam zdrava hrana je mnogo izgubio od svoje autenticnosti u proteklih pola veka.
Zato, ako ne mozemo da imamo tu slobodu da se hranimo zdravo u doslovom smislu, mudro je presaltovati se na alternativnu metodu,umerene i selektivne ishrane.
Znaci, pored toga ,pazi sta jedes, jos vaznije pravilo je pazi koliko i kada jedes.
I naravno zasto jedes! Jer, verovali ili ne mi najvise unosimo sve i svasta u sebe kad nismo stvarno gladni. Lose navike i idosada mogu takodje biti opasnost po zivot....
WeiWuWei
