Poruka iz Večnosti

A ja sam tih, učvršćen u izvoru osećaja poput novorođenog deteta
koje se još ne zna smejati; nevezan, poput čoveka bez doma.

Većina ima više nego dovoljno, a ja, izgleda, nemam ništa,
moj duh je bezuman - prazan. Većina zna, a ja sam neznalica, zbunjen.
Većina je oštroumna, a ja sam tup, strpljiv poput mora,
nošen, prividno, bez cilja.

Većina ima svrhu, a ja izgledam nepraktičan i neuglađen.
Ja sam sebi drugačiji od većine,
a najviše u tome tražim podršku od majke (prirode ili Taoa)." Lao Ce

"Učenje"

Praktično učenje se uvek razlikuje od teorijskog - konceptualnog nagomilavanja tudjih tumačenja, odnosno teoretisanja. Da bi se učenje dogodilo, prirodno otpadaju sve pretpostavke, jer pravo učenje nije vezano ničim. Ono se dogadja.
Kada se dogodi, ljudi se odmah po navici, vežu za tumačenje koje ih zarobi u sledecu zamku i time prestaje da ima izvornu vrednost. Tumačenjem, odvajaju se od stanja učenja koje im automatski zatvara vrata.

Još jedan od razloga što su ljudi prestali da uče je nepoštovanje sebe. Čovek se udaljava od sustine svakim svojim nesvesnim pokretom. Uzima sebe zdravo za gotovo i tako površno izvršava osnovne obaveze u životu. Ako se bilo kojom količinom svesti kojom raspolaže, uloži u ono čime se trenutno bavi, bez obzira kolika je i kakva je to svest, najmanje sto bi se dogodilo je da bi počeo da ceni svoj rad. Ako ceni svoj rad,počeće da ceni i sebe. I tu nastaje nova vrsta energije koja se više ne troši već se akumulira i vremenom svest raste.