Zamke Uma

Deklarisanje uma stvara zamke tako sto ide iz jedne forme u drugu... i zavarava
Treba nauciti razlikovati kada je misao a kada je uvid.

Izaci iz vrednovanja biti dobar ili los i sve kombinacije njih je, izaci iz tuposti i odvajanja od onog sto jesmo.
Ono sto je nesvesno i sto nam um servira moramo proveriti...suociti se
i svesno biti ta ovca ili sta vec igramo.
Nije dovoljno procitati i znati jer cim se odmaknemo vec na metar,
mi smo u drugom filmu sa tragom kako smo nesto ukapirali i "znamo" i sad mozemo da uzivamo i sjajimo
u istom sranju u kom smo i bili. Nismo ni pomirisali stvarno sebe.
...
Da bi se to izvelo, treba biti jasan cilj da sebe spoznamo - zbog sebe.
Ovo sto um objasnjava to je sve u odnosu na druge...zbog ovog ili onog

Sa ciljem da vidimo sebe uspecemo da izadjemo iz ideja o sebi.. OSETICEMO to celim telom.... celim sobom, bicem...
Veoma lako nas um ponovo uvuce u svoje zamke, jer drustvo se bazira na mentalnoj ideji.
Zato rad nikada ne prestaje, samo treba krenuti ......

kao i u "procesu prisutnosti" kako se aktivira nedeljna vezba
tako se i u "radu" treba aktivirati rad....
usmeriti se na sebe... inace na nas deluju tudji programi davno aktivirani

Unutrasnji glas

U svakodnevnoj interakciji sa ljudima ne mozemo da sagledamo ispoljavanje licnosti,
jer smo nesvesni u aktivnom ispoljavanju i idejom o sebi.
Ta ideja o sebi je jedan obrazac ponasanja koji kada je ugrozen osecamo napad
i imamo tendenciju da se branimo da bi odrzali tu ideju.

Taj obrazac ponasanja vidimo kod drugih ljudi kada ih posle duzeg vremena sretnemo i kazemo:
Uopste se nisi promenio….
To je energetska struktura koju ljudi osecaju i ona nije vezana za fizicki izgled.
Telo se neprestano menja, cak i u toku jednog dana od ujutru do uvece moze se primetiti
stotine stanja fizickog izgleda ali ta osnovna baza ponasanja ostaje ista i ona se stalno ponavlja.

Paznjom dajemo znacaj tj. ono na cemu nam je paznja to i hranimo energetski i tako i odrzavamo predmet paznje.

Da bi smo osvestili to nesvesno "ponasanje", nesvesno davanje paznje, moramo uloziti napor da bi smo se izdvojili i videli svakodnevnu semu ponasanja.
Svesno usmeravanom paznjom na "sebe" posmatranjem, sticemo neophodnu energetsku moc, intuiciju,
posmatraca da bi smo iz jedne nove nevezane perspektive sagledali uobicajeno automatsko ponasanje koje nas odvaja
da "cujemo" sustinu koja vodi i ima svoju autenticnost.

Uloziti napor da bi smo preusmerili paznju tj. osvestili ponasanje,potrebno je razumevanje a
kasnije napor nestaje i nastaje jedna nova snaga koja se naziva namera.
Tada imamo sansu da dobijemo sansu

Hridaya

GATE GATE PARAGATE PARASAMGATE BODHI SVAHA
Gate, Gate, Paragate, Parasamgate
Bodhi-Svaha
Gate, Gate, Paragate, Parasamgate
Bodhi-Svaha
Gate, Gate, Paragate, Parasamgate
Bodhi-Svaha

Transcendencija Ega

Mnogo je nacina rada na egu…. odustajanje od materijalnog posedovanja,
razlicite vrste apstinencija …
rad za druge, predanost, obozavanje, rad sa telom pomocu tehnika disanja,
hatha yoge, tehnika meditacije…
koje nude razlicite kulture.... Indije, Kine, Tibeta…..

U chamanizmu starog meksika ne radi se o »ubijanju ega« vec o postepenoj transcendenciji ega,
bez potrebe da se podvrgnemo bilo kakvom odricanju niti
izdvajanju iz svakodnevnog zivota.
Sta vise, u chamanizmu se svakodneno zbivanje koristi kao izazov za suocavanje
i razotkrivanje energije koju ego koristi za svoje samoodrzanje.
Po Chamanima, socijalno JA ili ego je nastalo u ocekivanju drugih,
a koje smo i sami prihvatili i verujemo da tako treba i mora da bude.
Ono nam oduzima zivotnu energiju.

Po chamanima, ego se sastoji od licne istorije i unjutrasnjeg dijaloga.
Licna istorija se bazira na vaznosti koju gradimo u odnosu na druge ljude,
pridajuci sebi pozitivne ili negativne atribute.
Licna istorija je skup svih osoba i situacija koje su vrsile uticaj na nas,
da se odreknemo svoje prave prirode.
Odrzava se monologom koji vodimo sa sobom, prepricavajuci,
objasnjavajuci potvrdjujuci vaznost,
bilo da je u pozitivnom ili negativnom smislu.
Dok god imamo laznu sliku o sebi imacemo je i prema drugim ljudima.
Zato je "svet" za chamane jedno od najvaznijih mesta na kome mogu "tragati" ili pronalaziti ego energiju.
Licna vaznost nastaje i isto tako nestaje u osvescivanju odnosa sa drugim ljudima.
Niko nije ni ispod ili iznad nas, Sve je jednako vazno i u isto vreme nista nije vazno.
Sve sto radimo, radimo sebi.
Niko nam ne moze oduzeti energiju ako mi to ne dozvolimo.
Chamani smatraju da se chamanskom praksom vraca moc odlucivanja ,
vrsta energije koja je specificna za grleni centar,
centar odluke, moc koja je ljudskim bicima nepristupacna danasnjim socijalnim nacinom zivota.

Istina i Laz

Rad na sebi znaci bukvalno biti okrenut sebi i sto posto sebi.
To znaci, ne ocekivati podrsku od drugih.
Podrzavamo jedni drugima strahove i lazi i produzavamo igru neznanja, snove.
Sve sto uradimo u odnosu na drugog, cak i biti istinit je laz.
To predstavljanje je laz.
Svako ispoljenje iz nepoznavanja sebe jeste laz.
I to je tako. Nije ni dobro ni lose.
Za suocenje sa sopstvenim lazima potrebna je jedna posebna vrsta snage,
koja se stice jedino u odluci da sebe upoznas, da se suocis.

Mi nista drugo i ne radimo vec jedni drugima podrzavamo lazi
da bi i sami mogli da lazemo.
Te slabosti, lazi to nismo mi.
To su preneseni obrasci ponasanja.
Mi smo uspavani slikama i predstavama kakvi bi trebali biti i to radimo grupno, nazivajuci ljudskost..
Kada bi mogli slikovito da vidimo to lazno bice koje sebe podrzava umisljenim vrednostima,
mislim da bismo umrli od strave i uzasa. Zbog toga strpljivo pripremamo um.
Nije potrebno priznavati drugima strah i uzas sopstvene nesposobnosti i lazi.
Nije to iskrenost.
Jer, videti svoje lazi u odnosu na samog sebe je i vidjenje da to nismo mi,
vec podrzavanje zajednicke predstave.
Suociti se sa svojim lazima je stati pred um koji je svima nametnut
i koji je star sigurno hiljadama godina.
Zato osecamo strah da se suocimo sa svojim slabostima jer su one deo svih nas.
Nemoguce je biti istinit za druge, tj. za laz.

U Istini prestaje svaka zavisnost i podrska.
Ostane samo centar zivota koji sam sebe odrzava.
Niko ne voli kada pred sobom vidi plasljivog, slabog,
izgubljenog, gubitnika.
Porazenog cemo zgaziti kao bubu od koje se plasimo ili gadimo.
To radimo jedni drugima.
To radimo sami sebi.

U radu gde se suocavamo sa svim tim slikama
da smo plasljivi lazovi nema vise odnosa sa drugima,
uporedjivanja, jer to je samo ocekivanje podrske.
Kada vidis tu igru onda stojis izvan dobrog ili loseg,
snaznog ili slabog istine i lazi.
Prava priroda, biti covek je kada vidis sve te igre i dalje ih naizgled igras,
jer te drugi ne vide, od zapletljanosti u svojim filmovima.