Komunikacija

‎"Izmedju onog sto mislim,
i sto zelim reci,
i sto verujem da kazem,
i onog sto kazem,
i onog sto zelis cuti
i ono sto cujes,
i onog sto verujes da razumes
i sto razumes,
postoje devet mogucnosti da se ne razumemo"..

Denko Mesa, Zen Majstor

Izoštravanje Pažnje

Uglavnom dopustamo da drugi zive kroz nas, odredjujuci bavljenje stvarima koje podrzavaju povrsne odnose iz straha da
se ne suocimo sa svojom, povrsnoscu, nesigurnoscu, nepoverenjem u svoje sopstveno ucestvovanje u zivotu.
Drugi su mocni i naizgled sigurni u sebe, ali to je samo imitacija koja takodje prekriva frustraciju uma koji se vrti u krug.

Intelektualno znanje je neophodno kada se iskoristi u pravom trenutku suocavanja sa nekom situacijom,
dok je beskorisno, kada ono ostane na intelektualnom nivou, a u praksi iz nas izlaze samo reakcije na prosla iskustva
ili drugim recima, imitacije ljudi koji su nam oformili energetsku strukturu.
Shvatajuci da se vrtimo u lavirintu sopstvenih reci, mozemo odbaciti sve sto nije u skladu sa nasom unutrasnjoscu, onoliko
koliko je dozivljavamo, a svako se u jednom trenutku suoci i postane svestan svog unutrasnjeg prostora.

Sta znaci preokrenuti pravac paznje?. Da li je moguce izostravanje paznje?.

Napor koji se ulaze je volja koja preokrece energiju i njen tok. Paznja je energija.
Mozemo je zadrzavati, usmeravati, dobijati, davati....
Tako otkrivamo da je paznja bila plutanje uspavane energija po beskrajnom okeanu mogucnosti koju je
svaka situacija koristila na svoj nacin. Ne dopustajuci da se ona krece u neskladu sa onim sto iznutra osecamo, cistimo
paznju i sagledavamo ono sto ju je usmerilo. Razvijamo Posmatraca koji je odraz svesnosti, unutrasnje spremnosti i teznje
za pravim vrednostima.

Mi smo bica koja imaju svoju stvarnost na razlicitim nivoima.
Svest koja se ispoljava kroz fizicko telo, koristi cula,
kojima prima impulse i preradjuje ih u senzacije.
Izostravanje i rad na paznji osvestava energetske centre ...prezivljavanja, sigurnosti, zadovoljenja..
Ovi centri su aktivni dok god dozvoljavamo upliv na njih....

Patanjdali je kroz "Yoga sutre", savrseno opisao transformaciju paznje do ciste svesti.
To bi bila esencija rada bez obzira kojem smo spoljasnjem putu . Dovodjenjem pod kontrolu i osvescivanjem cula, nasa
paznja zadobija cula koja su bila zapostavljena, nekoriscena .... koju nazivamo intuicija ili posmatrac

Ono sto je interesantno u vezi razlicitih puteva je ukljucivanje tela u rad.
Rad na telu izgleda kao najlaksi, ali bas zbog toga mnogi odbijaju rad sa telom,
zbog jednostavnosti, dok je najefikasniji u radu sa energijom/paznjom...

Tako imamo pokrete ili plesove, koji direktno uticu na preusmeravanje paznje
Kada prakticno iskusimo neki od ovih radova sa telom, spoznacemo da je to rad na osvecivanju unutrasnjih centara,
ili ponovno ozivljavanje cula naseg postojanja koje je nevidljivo. Bukvalno osecamo promenu centra iz kog se obavlja
percepcija, a samim tim je i paznja dobila drugaciji kvalitet.
Pokretima/plesom se centri pune energijom i tako aktiviraju a samim tim menjaju nas fokus paznje.

Tako su nastali sufi plesovi, tensegriti, ples od Gurdjiffa, Yoga asane ... Thai chi...Falun Dafa i mnogi ostali

Telesnim pokretima se paznja koja je jednosmerna izostrava, dok se ne sazme u nultu poziciju i promeni nivo opazanja koje
karakterise sveobuhvatno percipiranje....
Drugim recima, paznja je jednosmerna dok god postoji objasnjavanje ...
Dok god je deo intelekta koji "zna" aktivan, postoji i paznja koja je parcijalna i koja objasnjenjima
odrzava fokus na pojedinacne objekte.

Radom upornoscu, sistematicnoscu, povratice se poverenje u sopstvenu ispravnost i razumevanje.

Pročišćena Paznja

Nemarno davanje paznje stvarima, stvara povrsnu, parcijalnu paznju. U toj nepovezanosti nema ucestvovanja, vec je sve rasprseno, neosmisleno. Um je dezorijentisan i to je konstantno gubljenje energije.

Ujedno, postoji "paznja" prociscena od "laznih vrednosti" koja sve povezuje i koja jeste prava vrednost, kao postojana inteligencija koja je sama po sebi dovoljna i koja zna.

Na primer lazne vrednosti bi bile ... da nesto podrzavamo iako smo svesni da to nije ono sto je u skladu sa nama.....a to svi radimo, to je kao matrica povrsnog mehanicnog ponasanja

Sve zavisi od paznje koja zavisi od osvestenosti stavova koje imamo i sto omogucuje percepciju iz sebe, da li ce biti parcijalna ili sveobuhvatna svesnost

Nepodeljenost

"Opustenost vodi stalozenosti.
Stalozenost vodi miru.
Mir vodi harmoniji.
Harmonija vodi zeljenom ujedinjenju."
Frater V.I.T.R.I.O.L.
"Inicijacija u Seksualni Okultizam"

Dezorijentisanost uma

Mi tek izgradjujemo posmatraca. Bez posmatraca nemoguce je posmatrati.
Posmatrati znaci biti svestan svojih emotivno mentalnih akcija, a to znaci ne ucestvovati..ne reagovati niti procenjivati.
Tek Posmatranjem se desava razumevanje i tako se ide u dubinu.

Ne mozemo na pocetku rada ocekivati da smo svesni i da je to sto vidimo rezultat rada.
Um je u haosu. To tek treba da otkrijemo kao sto se i vidi da, mnogi postaju svesni haosa u kome se nalaze.
I vremenom stanje ce se otkrivati sve vise i vise.

Ne moze taj haotican um da posmatra. On se samo upetljava i gubi u bujici koja ga ponese.
Ne moze takav um da donese odluku da posmatra, jer se ne posmatra umom.
Radom na pojedine delove ponasanja, uocavanjem, pamcenjem,
uvidicemo vezu koja odrzava sistem haoticnog uma i laganim razumevanjem javice se posmatrac.

Posmatranje i posmatrac se izgradjuje postepeno.
I ne moze se to na brzinu postici. Ljudi rade ceo zivot na svesnosti.
Trebamo raditi uz disciplinu, postojanost strpljivost...bez napora, ali uloziti celog sebe.
Postojano jer ako stanemo moracemo sve iz pocetka.
Um se jako brzo zaplete u stare seme kako licnog tako i opsteg haosa.

Postovanje principa

Jedan od glavnih principa tolteckog sistema, je napustanje sebe.
Tek tada se vise ne plasimo nicega jer nemamo sta da branimo.
Onda ce sile koje vode ljudska bica otvoriti put i pomoci mu.

Te sile su "namera" ili "duh" energija koja drzi citav univerzum na okupu, koja je coveku uvek na raspolaganju i vodi ga,
samo, sto je najsmesnije, sto zbog te "zarobljenosti" ne primecujemo jer nemamo dovoljno energije da primetimo.

Ta zarobljenost je oticanje energije koju treba spreciti.
Kada se zaustavi oticanje energije tek tada je moguce otpoceti sa rekapitulacijom.
Navike su glavni razlozi oticanja energije. U zavisnosti od tipa kome neko pripada, odabira nacin rada osvescivanja navika.......

"Zakon Postojanja"

Pitati se i pitati direktna i prava pitanja izazivaju upravo bol i patnju i tu je momenat kada se suocavamo sa stvarima koje branimo.
Svi odbacuju osnovno u bivanju ovde a to je ljudsko pravo da postojimo. Nije potrebno braniti sebe, "biti ono sto jesi" nam niko ne moze
oduzeti ako mi to ne dozvolimo.
I to davanje prava drugima je uzrok bola dok se sa tom cinjenicom ne suocimo. To su ubedjenja koja smo
u trenutku prihvatili i to je bilo dovoljno da se udaljimo od sebe braneci se i zavaravati da tako mora da bude.
Kada se suocimo sa onim sto branimo.. pozitivno i negativno o sebi, koje podrzavamo, je ono sto nam ne dozvoljava da prodjemo
kroz iglenu ušicu. Razumevanjem i vidjenjem, preuzimamo prirodnu "odgovornost" za sve sto cinimo. Makar to bilo tako malo kao zrnce
peska, to je ono sto jesmo.
Tek tada, moguce je razumevanje i rad.
Do tada, sve je -misao- da razumemo i da nesto radimo.

Individualnost

Kada neko kaze da ima visa stanja Svesti ja ga obicno dobro ispitam pre nego sto kazem da razumem o cemu prica.
Moja uobicajena svakodnevna svest nije ista sa ljudima oko mene. Nesto sto ja percipiram drugi ne percipiraju i obratno.
Mnogo puta mi se desilo da ono sto je za mene bilo prosirenje svesti, za nekoga je to svakodnevno stanje svesti kojom se koristi,
a to znaci, da je njegovo prosirenje svesti za nekog treceg, uobicajeno funkcionisanje i ispoljavanje. Tako je sve to diskutabilno.
Percepcija je vezana za fizicko telo (telo, emocije i misli). Telo ima cula kroz koja dozivljavamo razlicite senzacije. Sto smo vise vezani za fizicko telo
i percipiranje kroz cula, svest je povrsna i mehanicna. Paznja je okrenuta spoljasnjim impulsima na koje reagujemo telesno-emotivno-mentalno.

Dok god se energija krece od muladare do manipure, memorija je linearna i vezana za fizicko telo preko cula. Fizicko telo je kao produkt uma koji
je odraz nivoa svesti. Sto vise boravimo u prve tri cakre, telo je vise u tenziji, i odraz je emocija i misli koje su karakteristicne za te cakre.
Tako se vec kod dece u osnovnoj skoli mogu videti oformljene karakteristike uma i svesti koji prave odredjenu fizionomiju i konstituciju tela.
Po tantri znamo da prvim trima nivoima svesti pripadaju odredjeni organi koji vremenom budu osteceni nepravilnim protokom energija, ili njihovom blokadom.
Blokade su programi koji nastaju na misaonoj osnovi, i koji su ubaceni energetski nosioci ponasanja. Ovi programi su svesno primljeni da bi smo se
uklopili u sredinu koja nas okruzuje. Oni nam koriste i imaju svoju svrhu u stvaranju identiteta.

Zanemarivanjem unutrasnjeg impulsa sustinske prirode,
koji je razlicit kod svakog od nas, taj spoljasnji identitet postane devijantan i izopacen. U Radu se uspostavlja ravnoteza izmedju
unutrasnjeg i spoljasnjeg identiteta. Spoljasnji identitet i unutrasnji identitet treba ponovo povezati. Ono sto razdeljuje svest
jesu programi koji blokiraju a koji su u suprotnosti sa nasom prirodom. Prihvatanjem pravila ponasanja mi se odvajamo od svoje sustine i to ostaje
kao pečatirano u fizickom telu. Telo postane odraz i karikatura nasih programa ponasanja.

Sto je svest oslobodjenija, visa, prosvetljenija ili kako
je vec nazivaju, to je i telo opustenije. Nemoguce je biti u povisenom stanju svesti a da je telo u tenziji ili grcu. Upravo oni delovi tela
koji su u grcu, bolu, tenziji, koji su bolesni, oni su nosioci memorije licnosti ili programa koji upravljaju ponasanjem. Sve je to odraz
stanja u kom se um nalazi. Ti programi nas i spustaju ili drze u razjedinjenosti od sebe. Prihvatanjem pravila, automatski nemamo odgovornost
za bilo sta i uvek su drugi krivi za situaciju u kojoj se nalazimo. Bilo da je to u vezi posla, porodici, ili sa prijateljima.
Ti centri kroz kojih se ispoljavaju programi, nema sansi da vibriraju drugacije ili suptilnije. Svest koja posmatra kroz programe percipira samo ono
sto pripada tom programu i zato i privlaci iste vibracije. Takva svest vidi samo ono sto je njoj poznato,
mada se uvek-Sada- odvijaju svi planovi postojanja.
U tome se sastoji pocetak rada. Zbog toga je bitan rad na telu...emocijama... mislima.

O Ničemu

"Da li nesto moze sluziti necemu? Cemu sluzi rasprava o nicemu? odgovor: Nicemu!.
Da li nesto sluzi necemu, i da li nista sluzi nicemu?
Sta je nista, i sta je to sto nicemu ne sluzi? Da li nesto moze nastati iz nicega? Ako je to nesto vecno i nikada nije nastalo iz nicega, odkud
ono tu? Ili zasto bi to nista napravilo uslugu necemu da uopste postane nesto?
Nista je ovde jednostavno i vulgarno odsustvo necega, "sveodsustvo" ono je samo po sebi nesto sto je nezamislivo da postoji na nacin na koji to nesto
postoji. Ovo je bilo lako, a sta cemo sa onim sto postoji? Kako je ono sto je nesto, uopste nesto?
Sta ga to cini takvim, je pogresno pitanje, jer bi dobili karakteristike necega do cega bi smo prvo morali da dodjemo, pa tek onda da ga okarakterisemo.
U suprotonom kupujemo macku u dzaku.
Ako to nesto uopste moze biti misljeno ono se mora odnositi na nesto, na nesto sto ili je emanacija ili sustina.
Ako za primer za paradoks uzmemo skupove, i manji skup u okviru nekog veceg skupa nazovemo Nesto, a onaj drugi Nista, (ne i obrnuto) dobijamo da
iz aspekta bilo kojeg od skupova ovaj drugi tu ne pripada. Sta bi bila sinteza? Verovatno treci skup ciji su Nista i Nesto podskupovi. Ovaj najveci
skup nije unija podskupova, vec zapravo novi skup. Ovo je Nesto, jer bi onda nastala dilema odakle ono uopste tu, vec Nistavilo koje ovde nije ono
"sveodsustvo", vec nesto blisko matematickoj apsolutnoj nuli.
Ako taj skup uopste moze da postoji on ne moze postojati na nacin na koji postoji njegov podskup Nista, vec on mora biti Nistavilo koje ponistava
dve nepostojece suprotnosti, iz toga nastaje tacka, koja nema ni delove, ni velicinu, jedino polozaj.
Imamo dakle nesto i duplo nista.
Besmisao koji obesmisljava dve suprotnosti radja upravo mogucnost SMISLA."
FR. I.M.A.D LVX

Neki su ljudi sjajne zvezde

"Neki su ljudi sjajne zvezde, neki mutne... neke zvezde se bude ili radjaju, neke zvezde se gase...neke su se okamenile ili rasprsile (pa njihova svest pokusava da stvori gravitaciju putem koje bi se materija opet pokrenula ka stvaranju telesnosti zvezde) - neke zvezde se okrecu jedna oko druge, neke prolecu pored, neke dodju i odu...uhvate se u nekoj drugoj konstelaciji...I nema tu koga da se "krivi" za sta...
Svaka zvezda usmeri svoju putanju, oboji svoju svetlost...neke zvezde mogu da obitavaju zajedno, neke se "odbijaju".. sve je to Prirodno"...S.

Zivo znanje dolazi

"Vrijeme srcu oduzima mir. Zato ih je on oslobodio tame vremena i opet im vratio mir. Tek kada srce postane mirno i kroz to neutralno ono može uočiti stvarnost. Tada ono razumije što je istinska čovjekova zadaća - povratak izvoru, Bogu. Kada se to jednom dogodi, vrijeme tone u ništavilo. Preduvjet za taj mir jest spoznaja koju, reče urar, ne možemo doseći normalnim razumom, normalnim mišljenjem.
Živo znanje dolazi iz nas samih."
-gnosticka prica-"Urar"

Ispravnost Motiva

Zelja za razumevanjem i radom, kod mene, isla je iz motivacije da sakrijem jaz i besmisao smisla u besmislu .
Sve sto sam "razmevala" odradjivala bih, ali, sve je bilo lupanje glavom o zid.
Time sam sve vise sebe zatvarala i povecavala bol besmisla.

Pre neki dan, posmatrajuci mehanicnosti, sagledala sam taj deo uma iz kojeg dolaze odluke o radu, razumevanju i znanju.
I postalo mi je jasno da zelja za razbudjivanjem ne moze doci iz tog dela uma, gde vladaju mehanicnosti,
to je zamka u koju sam se uhvatila kao u paukovu mrezu.
Sve je to jacanje glupog, sebicnog, oholog ...egoizma, koji je kao ajkula napadao i hranio se slikom o sebi.
I uvidevsi praznocu igre,osetila sam olaksanje.

Zbog pogresnog motiva, trazenje usmerenja i grcevito hvatanje za postojanost i ispravnost,
vodile su me u izgubljenost i laznost koja se hranila sama sobom.

Prisutnost

....U pocetku, mi radimo sa paznjom ali i ne znamo sta radimo jer i ne znamo sto je paznja jer
niti vidimo, niti razumemo, niti imamo potrebnu volju zato sto nismo prisutni.
Nismo prisutni jer sve na sto se usmerimo, imamo objasnjenja i filtere kroz koje to razumevamo i zato ne razumemo.

Paznja koju imamo pre rada je ona ista paznja kojom krecemo u rad. Sada ona dobija preusmerenje koje odredimo odlukom, umesto da to rade uticaji izvana.
Tek tada kada smo sposobni da voljom odrzavamo paznju, onoliko koliko odredimo i kada odredimo, tek tada je takva paznja---- kolicina--- nase prisutnosti.
Bez napora nema razumevanja.
A razumevanjem smo prisutniji
Kada se Nenaporna Svesnost (sto je cilj rada na paznji), usmeri na nesto, to je onda Prisutnost, jer
je tada moguce posmatranje i razumevanje onoga na sto se usmeri, jer nema filtera koji ce obojiti vidjenje.
Onda kazemo da tu ima nekoga ko vidi, razume, zna. Prisutan je.

A ta ista Prisutnost kada je oslobodjena bilo koje spoljne akcije
ona je nenaporna, biva sama sobom dovoljna. Svesnost

Ključ za Svesnost

Paznja nije svesnost, ona je kljuc za postizanje Svesnosti.
Pažnja je životna energija koja je usmerena ka jednom objektu.
Uopšte pažnja tj. energija ljudi je veoma površna, nejasna, nemirna.
Kada se um smiri i usmeri, ona se moze uporediti sa laserskim zrakom.
U kom je pravcu usmerena pažnja, na tom mestu se odvija posmatranje.

Usmeravanjem paznje na Sebe, prelazi se u Svesnost.
Paznja je pokret, dok svesnost iskljucuje pokret.
Vežbanjem i čiščenjem pažnje, stvara se volja koja je alat za dalji rad sa pažnjom.

U početku rada sa pažnjom ukljucene su i pomešane identifikacije koje joj daju nijansu zakacenih proslih dogadjaja i zamucuju je.
Oslabljuju je, oduzimajći joj energiju, koju kada je pročistimo dobijamo Volju. Otkrivanjem svega gde smo identifikovani, posmatranjem, radimo na paznji, tu se ona se prociscava i paralelno sa tim procesom javlja se svesnost.
Sto je paznja čišća, moguća je koncentracija, i sve su bliži onaj ko posmatra i sta se posmatra. Tako da je to uzajamni proces gde se na kraju stapa posmatrac i posmatrano. To je prelazak i uskladjivanje vibracije sa suptilnijim nivoom percepcije.

Paznju čistimo sledećom vrstom dobijene energije a to je mogućnost donosenja odluke. Odluka podrazumeva svesnu akciju. Svesna Akcija je viši tip volje. Donosenje odluke prati upotreba stečene volje ...
To je pocetak. Samo rad donosi prave rezultate.

Rad na Pažnji

Da bi smo radili na sebi, trebamo se koristiti paznjom.
Nasa paznja nije pod kontrolom nase volje.
Vidimo da nemamo niti paznju niti volju.
Paznja je iz trena u tren na razlicitim stvarima, kako spolja tako i u mislima. A isto se desava i u snovima.
Ako smo zaokupljeni nekim poslom, nasa paznja je minimalna, uglavnom, uopste i nije tu, jer svakodnevni posao radimo mehanicki. Zato se i umaramo.

Veoma retko se nasa paznja pojaca kao u iznenadnim situacijama, ili, kada se pojavi novi elemenat ili nova osoba. I to ne traje dugo, ponovo se paznja svede na minimum.
Paznja je kolicina nase prisutnosti. Ako radimo sa paznjom, tako da ne vrsimo automatske radnje kako nas sve i svasta odvlaci, mozemo s vremenom, sakupljati paznju, tj sabirati se.
Mi smo rasuti sa njom. Sto vise radimo na njoj, paznja se pretvara u sabranost a tada u koncentrisanost.
Zbog slabe paznje, rastresenosti, postali smo bezosecajna bica, bez moci odlucivanja. Prava Volja je povezana sa nesebicnom Ljubavlju.
Nas nema, jer smo rasuti.

Cim se paznja dovoljno sabere sto znaci da se ona ne rasipa na bezbrojne automatske radnje koje su totalno bezpotrebne i suvisne, javice se i osecanja za sebe a time i za druge ljude. A cim osecamo, znacemo sta zelimo, a tada cemo to prirodno i uciniti, sto je pocetak ispoljavanja volje. Volja se ispoljava kada nema sentimentalizma. Volja pripada visim kvalitetama koje se ispoljavaju samo ako su mehanicke akcije svedene pod jedan neophodan stepen kontrole.

Istinska Lepota

Kada uvidimo da ne mozemo i misliti o stvarima koje gledamo,
tada, uocavamo njihovu istinsku prirodu tj. sustinu.

Prestavsi da misli o sebi, Covek spozna Sebe,
a time i ogranicenja koja su ga sputavala da bi
percipirao Istinu .

Upoznavsi sebe, otkriva se Istinska Lepota
koja je jedan od principa stvaranja.
Ispoljavanjem Sebe,
manifestuje se harmonija ili sklad izmedju
misljenja, emocija i akcije,
koja se prepoznaje kao najvisa Sreca.

Poverenje

Postoje razliciti tipovi Majstora
Mojstori Volje, majstori Ljubavi , Predanosti i Devocije,
majstori Svesti...itd. i
svi oni imaju jednu zajednicku specificnost
a to je, nedostatak straha.
I maltene, njihovo ucenje se sastoji u odrstranjivanju straha iz ljudi.
Strah je uglavnom baza Uma i odsustvo straha je ono sto zovemo ili osecamo, Zivot.

Strah je u Umu, od ovog, od onog, dok je Zivot jedan kompletan osecaj celokupnog bica. Kada prepoznamo, prihvatimo strah i on ne nestaje, vec se transformise u zivot.

Poverenjem u ucitelja prepoznaje se strah od zivota koji svi imamo. Strah nestaje iostaje ona fascinantnost koju osetimo pored njega. Ili citanjem tekstova koji prenose zivu slobodnu energiju koja nema straha, to je ziva rec

Medjutim mi nismo svesni sta se zbiva, osecamo samo neograniceno poverenje i zelju da ga sledimo.
Svako sretne ucitelja koji mu odgovara u tom momentu spiritualnog razvoja. Taj susret moze biti i sat vremena na nekoj autobuskoj stanici, a moze biti i druzenje i duboko poducavanje. Ucitelj deluje iz Ja svesti, iz Znanja sto je nemoguce po svim kosmickim zakonima da veze ucenika za sebe. Delovanjem iz Ja svesti je delovanjem principa i zakona koji ne vezuju vec odvezuju i oslobadjaju.

Transformacija

Ka.... Sebi, ulazimo u stanje Praznine koja je prelaz s jenog nivoa na drugi.
Ako smo nemirnim umom usli u stanje praznine, moguce je da dozivimo strah.

Strah je normalno stanje kada nemozemo nervnim sistemom da podnesemo brze vibracije od uobicajenih. Zato je strah regulator i pokazatelj opasnosti. Ubrzanje uma.

Postoji nacin smirivanja i pripremanja uma za visu percepciju. Um ne moze opstati na toj visoj suptilnijoj vibraciji.

Visa percepcija postojanja zahteva rad na smirivanju uma. Smirenim umom praznina se moze posmatrati. Praznina je praznina samo za ono sto je ranije bio odredjeni poticaj za ispunjenje zelja.

Prestankom zelja prestaje uznemirena aktivnost uma.
Ostajanjem u praznini smirenog uma, razotkrice se nova percepcija....