domingo, 28 de marzo de 2010

"Zakon Postojanja"



Pitati se i pitati direktna i prava pitanja izazivaju upravo bol i patnju i tu je momenat kada se suocavamo sa stvarima koje branimo.
Svi odbacuju osnovno u bivanju ovde a to je ljudsko pravo da postojimo. Nije potrebno braniti sebe, "biti ono sto jesi" nam niko ne moze
oduzeti ako mi to ne dozvolimo.
I to davanje prava drugima je uzrok bola dok se sa tom cinjenicom ne suocimo. To su ubedjenja koja smo
u trenutku prihvatili i to je bilo dovoljno da se udaljimo od sebe braneci se i zavaravati da tako mora da bude.
Kada se suocimo sa onim sto branimo.. pozitivno i negativno o sebi, koje podrzavamo, je ono sto nam ne dozvoljava da prodjemo
kroz iglenu ušicu. Razumevanjem i vidjenjem, preuzimamo prirodnu "odgovornost" za sve sto cinimo. Makar to bilo tako malo kao zrnce
peska, to je ono sto jesmo.
Tek tada, moguce je razumevanje i rad.
Do tada, sve je -misao- da razumemo i da nesto radimo.

1 comentario:

Anónimo dijo...

Odlično napisano. I za mene je ovo istina :)
Mislim da što više ulazimo sebi primjećujemo kako je čitav život tu da ubije smrdljivu laž u nama. A mi taj isti život pokušavamo cijelo vrijeme još više lagati.
No bojimo se ipak. Jer smo kukavice.